Kuršumlijski akademik svetskog glasa – dr Šulović

preuzeto od: Nikole Dragovića

Kada sam sa svojim razredom posetio novo otvorenu zgradu Narodne biblioteke u Kuršumliji, posebnu pažnju mi je privukla soba legat dr Vojina Šulovića.

Na zidu sobe legat bile su okačene mnoge slike i priznanja svetskih državnika i naučnika, sa kojima bi mnogi ljudi želeli da se sretnu, ali jedan čovek je mogao kod njih, kako bi se žargonski reklo: „Nogom da otvara vrata“, zahvaljujući svom znanju i umeću, bio je to Kuršumličanin i jedini Toplički akademik profesor doktor Vojin Šuloviić.

Možda se on danas retko pominje, ali njegova dela i rad su ostavila neizbrisiv trag u svetskoj medicinskoj nauci iz oblasti ginekologije.

Vojin Šulović je rođen 18. maja 1923. godine u Kuršumliji, gde je završio osnovnu školu, a gimnaziju u Prokuplju 1941. godine. Bio je veoma ponosan na sredinu iz koje je potekao i često isticao da su uticaji te okoline, roditelja, porodice, učitelja i profesora, koji su mu govorili da se jedino radom može uspeti, bili glavni putokaz u svakom trenutku života.

U gimnaziji su ga posebno zanimale prirodne nauke: biologija, fizika, hemija, matematika. Čitajući u to vreme, kada se u svakom mladom čoveku odigrava izvestan proces identifikacije, biografije Fleminga, Koha, Pavlova, zavoleo je medicinu. Napisao je da se skoro uopšte nije premišljao kakvo će mu biti opredelje kada je došlo vreme studija. Po završetku rata 1945. godine upisao je Medicinski fakultet u Beogradu, gde je i diplomirao 1951. godine.

Govorio je da su mu studije dale osnov za sve što je kasnije radio i uradio. Tokom studija je radio kao demonstrator na Hemijskom institutu, a kasnije i na Institutu za fizikalnu medicinu. Već u tom periodu je objavio i svoje prve stručne radove, koji su bili zapaženi i nagrađeni na konkursu Univerziteta u Beogradu. Po završetku studija radio je kao lekar na Hemijskom institutu, a posle godinu dana je počeo specijalizaciju ginekologije i akušerstva na Ginekološkoakušerskoj klinici u Beogradu. Specijalistički ispit je položio 1956. godine. Za asistenta na Katedri za ginekologiju i akušerstvo Medicinskog fakulteta u Beogradu izabran je 1954. godine, za docenta 1961. godine, za vanrednog profesora 1969. godine, a za redovnog profesora 1976. godine.

Osim na Medicinskom fakultetu u Beogradu, držao je redovnu i postdiplomsku nastavu na medicinskim fakultetima u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Prištini. Na Medicinskom fakultetu u Zagrebu bio je stalni predavač postdiplomske nastave iz oblasti perinatalne medicine i predavač na postdiplomskoj nastavi u Indoneziji i Grčkoj.

Bio je načelnik Odeljenja patologije trudnoće i direktor Ginekološko-akušerske klinike od marta 1973. godine, do oktobra 1985. godine. U periodu 1985-1987. godine bio je prorektor Univerziteta u Beogradu, odgovoran za naučni rad i međunarodne veze. Od 1987. godine do 1996. godine, u izuzetno teškom periodu za našu zemlju, bio je predsednik Srpskog lekarskog društva. Svojim zalaganjem i autoritetom doprineo je da rad Društva održi na zavidnom nivou. Ceneći njegov doprinos u radu, Srpsko Lekarsko Društvo ga je izabralo za počasnog predsednika.

Napisao je da se za ginekologiju opredelio slučajno, mada je još kao student voleo taj predmet. Kasnije je kao nastavnik uneo potpuno nov, vizionarski pristup ginekologiji i akušerstvu. Studentska predavanja je počinjao tumačenjem da je predmet koji predaje – predmet koji se bavi „problemima humane reprodukcije”. Smatrao je tada da je to pravo određenje za pojam ginekologije i akušerstva, jer obuhvata i probleme genetike, opšte biologije, patofiziologije, molekularne biologije, endokrinologije.

Habilitacioni rad je pripremao na Ginekološkoj klinici u Strazburu, u Francuskoj, a habilitovan je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na kojem je odbranio i doktorsku disertaciju pod naslovom „Biološki i biohemijski aspekt horiogonadotropnog hormona placentnog porekla”. Po povratku sa usavršavanja u Strazburu 1959. godine, uz pomoć prof. Siniše Tasovca, svog, kako ga je zvao, duhovnog oca u oblasti ginekologije i akušerstva, prof. Šulović osniva Odeljenje za patologiju trudnoće, potpuno nove discipline kojoj pionirski utire put. Deset godina kasnije nova disciplina je prerasla u posebnu supspecijalnost – Perinatalnu medicinu, čiji je tvorac na našim prostorima upravo kuršumličanin prof. dr Vojin Šulović.

Ni na planu edukacije i istraživanja nije želeo da posustane: uspostavljeni su nedeljni seminari s učešćem ne samo lekara s klinike, već i lekara iz drugih ustanova, a neretko i gostiju iz inostranstva. Bio je nosilac brojnih istraživačkih projekata značajnih za nauku, medicinsku struku i sam srpski narod. Kliniku je osećao kao svoju kuću, a saradnicima stvarao utisak da su članovi jedne velike porodice. Kao veliki altruista, brinuo je o problemima svih zaposlenih na klinici, kako lekara i medicinskog osoblja, tako i spremačica, radnika i servirki.

Za sve su njegova vrata uvek bila otvorena, naročito za Topličane, koje je veoma voleo poštovao i cenio. Znanjem, humanizmom i neospornim stručnim autoritetom plenio je bolesnike, a dostojanstvenošću, erudicijom i harizmom svoje sagovornike. Bio je persona grata širom sveta.

Za svoj naučni, stručni, nastavni i javni rad prof. dr Vojin Šulović je dobio nekoliko priznanja. Najveće je, svakako, izbor u najvišu duhovnu ustanovu srpskog naroda – Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU). Za dopisnog člana SANU prof. Šulović je izabran 1978. godine, a za redovnog 1988. godine.

U SANU je bio predsednik Međuodeljenskog odbora za infektivne bolesti i njihov uticaj na humanu reprodukciju, uključujući i HIV, i Odbora za proučavanje biologije reprodukcije čoveka, sekretar Odeljenjskog odbora za praćenje razvoja medicinskih nauka u Srbiji i član Uredništva časopisa Bulletin Scientific. Dobitnik je Sedmojulske i Oktobarske nagrade grada Beograda, Nagrade SLD za naučni rad i Medalje srpskog ratnika. Proglašen je za počasnog građanina Kuršumlije i Smedereva, i dobio ključeve tih gradova. Nosilac je i nekoliko domaćih i stranih odlikovanja, među kojima je i Orden viteza za nacionalne zasluge, visoko priznanje predsednika Republike Francuske. Počasni je član Društva ginekologa i akušera Francuske, Rusije i Poljske, Vojvodstva Poznanja, Medicinske akademije Rumunije, Društva hirurga Jordana, te skoro svih ginekološko-akušerskih sekcija lekarskih društava bivše Jugoslavije. njegovo ime je bila personifikacija ginekologije i akušerstva Srbije.

Bio je organizator Trećeg kongresa Srpskog lekarskog društva i učestvovao u organizaciji obeležavanja Prve bolnice na tlu Srbije, otvorene pre osam vekova u manastiru Studenica i naučnog skupa u Prištini (1989) o srednjevekovnoj medicini u Srbiji.

Internacionalni bibliografski centar u Kembridžu (Engleska) izabrao je akademika Šulovića za jednu od ličnosti koje su obeležile 20. vek u oblasti medicine u kojoj su zastupljeni, pored ostalih, Ajnštajn, Gandi, Čerčil, Tven, Kenedi…

Osim naučno-istraživačkih projekata, čiju je izradu finansiralo Ministarstvo za nauku, preko Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Vojin Šulović je bio glavni istraživač u tri važna naučno-istraživačka projekta, finansiranih od naučnih institucija Sjedinjenih Američkih Država:

– Razvoj mozga fetusa (u saradnji sa Institutom za neurofiziologiju Harvard Medical School u Bostonu, Sjedinjene Američke Države),

– Učestalost Rh izoimunizacije posle namernih pobačaja (sa Kolumbija Univerzitetom u Njujorku) i

– Biološko dejstvo ultrazvuka na plod (u saradnji sa Minista-rstvom zdravlja Sjedinjenih Američkih Država).

Akademik profesor dr Vojin Šulović, koji je tokom osam decenija svoga života, ostavio veliko delo u oblasti nauke, zdravstva i prosvete, imenovan je u zvanje direktora medicinske i biomedicinske nauke Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta ujedinjenih nacija.

U istoriji srpske medicine ostaje zapis o gorostasnoj ličnosti koja je svojim radom, doprinosom i stručnim autoritetom trajno obeležila početak savremene epohe ginekologije i akušerstva.

LjUBAV PREMA ZAVIČAJU ZEMLjACIMA I RODNOJ KURŠUMLIJI

Kada je u aprilu 2007. godine, prilikom otvaranja svog legata u zgradi nove biblioteke u Kuršumliji, a koja je izgrađena baš na mestu gde mu je bila rodna kuća, srušena u bombardovanju saveznika 1944. godine, gde su mu poginule najstarija sestra Julijana i majka Danica, akademik Šulović je rekao da je u životu dobio mnogo priznanja, ali mu je ovo najdraže, jer ga je dobio ovde gde su mu koreni i grobovi predaka.

Foto: opština Kuršumlija: Soba legat dr Vojina Šulovića u Narodnoj biblioteci u Kuršumliji

dr Šulović, ili kako su voleli da ga zovu prijatelji bata Voja, pomogao je velikom broju ljudi. Postoji jedna priča, kada je kao osnivač Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj i dugogodišnji direktor, zaposlio dosta Topličana, pa je intervenisao i Gradski komitet CK Beograda. Dr Šulović je bio takav autoritet da je tadašnji sekretar Gradskog komiteta došao u njegovu kancelariju i rekao mu da ima prijavu protiv njega da zapošljava svoje zemljake, ali da on zna da to nije istina. „Nije“, rekao je Šulović i nastavio po starom.

Voleo je događaje kojima se zbližavaju zemljaci, pa je zajedno sa Milomirom Mišom Markovićem iz sela Rudara, organizovao sabora Topličana, Jablaničana i Pustorečana na platou ispred manastira Velika Remeta na padinama Fruške gore.

Iguman manastira Velika Remeta za Politiku je izjavio: „Sa viđenijim gostima je tada stigao i akademik prof. dr Vojin Šulović. Dirljivo je poznati lekar govorio o zavičaju. „Iz Kuršumlije sam davno otišao, ali je nikad nisam zaboravio. Zato ovom prilikom želim da izdeklamujem prelepu pesmu „Srpskom narodu” koju je, dok sam bio đak u Kuršumliji, za mene napisao moj profesor Drago Vučković…” Ostao mi je ovaj događaj u trajnom sećanju, baš kao i ljudi koje sam upoznao, razgovarao, koji su mudro i emotivno zborili o kraju u kojem su rođeni. Akademik Šulović je tada zasadio i hrastovo stablo, doneto iz zavičaja.“ Ispričao je iguman Stefan.

Šulović je u društvu svojih zemljaka često voleo da kaže: “Svako ko se jednom napije vode sa Vojničke česme, on ostaje za uvek očaran svom snagom lepote našeg zavičaja”.

U jednoj od izjava za medije nakon smrti dr Šulovića, njegov prijatelj Radomir Lakićević – Karlo je rekao: „ U poslednje vreme akademik Šulović je mnogo više vremena provodio u Kuršumliji. Voleo je svoj kraj i ljude. Uvek je bio spreman da zastane i popriča sa poznatima i nepoznatima, a najviše sa običnim ljudima. Uvek je govorio da nije intelektualac onaj ko samo stekne neku diplomu. Voleo je Samokovo, brdo iznad Kuršumlije, gde bi uz kafu posmatrao grad.

Voja je bio vedar čovek. Pošao jedanput nazad za Beograd sa tri svoja prijatelja iz Kuršumlije. Reše oni da se našale sa njim i na jednoj uzbrdici ispred Niša ugasi vozač auto i kaže da se pokvario i da mora da se gura. Gurao je Voja auto svom snagom, a ova dvojica pored njega samo se naslanjaju uz vozilo. I kad ga je izgurao, vozač upali auto i kaže da će svima da priča kako ga je akademik gurao uz brdo. Želeo je da kad se formira veštačko jezero iznad brane „Selova“ kod Kuršumlije, da kupi jedan plac i svom unuku napravi brvnaru u kojoj bi on dolazio i pecao na jezeru. Na taj način bi njegov unuk češće dolazio u kraj svoga slavnog dede. Nažalost, nije stigao da ostvari tu poslednju želju,“ izjavio je Lakićević.

Dr Šulović je bio i inicijator izgradnje Rehabilitacionog centara „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji, koji je počeo sa radom 1982. godine. Želeo je da u svom zavičaju ima „ordinaciju“ u kojoj može da pomaže ljudima u dobijanju zdravog potomstva.

Dr Vojin Šulović je zadužio celokupnu medicinsku nauku i imalo bi se puno toga napisati, nadam se da će neko jednoga dana napisati biografiju ovog „velikog čoveka“, a ja sam ovih tekstom hteo da skrenem pažu na jednog znamenitog naučnika, lokal patriotu, rodoljuba…!

Autor: Nikola Dragović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Copy link
Powered by Social Snap