Dan mladosti

Danas je 25. maj. Dan koji se nekada širom bivše Jugoslavije masovno slavio kao Dan mladosti i rođendan Josipa Broza Tita. Tito, partija, omladina, akcija, štafete i sletovi bili su obeležja jednog od najvećih praznika stare Jugoslavije. Stariji – prisetite se, a mlađi – saznajte kako smo nekada slavili ovaj dan. Trideset i dve godine od poslednje proslave Dana mladosti – 25. maja – države koju je ova manifestacija simbolizovala nema, osećanja o njenom vođi su podeljena i polarizovana a na stadionima se uglavnom odvijaju manifestacije nasilja i lošeg fudbala. Od 25. maja ostala su samo sećanja: nekima na čast koju su imali, nekima na izgradnju kulta ličnosti koju nisu podržavali, a nekima i na prilike od kojih su profitirali. Rođendan Josipa Broza Tita jedna je od najdiskutabilnijih “istina” istorije SFRJ: iako zvanični podaci govore da je “najveći sin naših naroda i narodnosti” rođen 7. maja 1892. godine, s vremena na vreme kroz javnost “proveju” navodi o netačnosti ovih podataka. Dodatno, priču o Titovom rođendanu zakomplikovao je upravo Dan mladosti.

Naime, 25. maja 1945. godine Centralni komitet Saveza komunističke omladine Jugoslavije organizuje svečanu proslavu Titovog rođendana. Omladina Kragujevca predlaže masovno omladinsko štafetno trčanje širom Jugoslavije, sa idejom da mladi, trčeći, predsedniku nose lepo izrađene palice i u njima rođendanske čestitke, sa željama za dug život i dobro zdravlje. Tako Tito prvu štafetu prima u Zagrebu 1946. godine.
U “Titovoj štafeti” stazu dugu 9.000 trči 12.500 omladinaca. Oni Titu daju prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15.000 potpisa omladine Šumadije. Sve do 1956. godine, Tito će nosioce štafete lično primati pred Belim dvorom u Beogradu, čemu prethodi svečani doček na Trgu Republike.

Štafete iz ovog perioda su najzanimljivije: poruke su bile originalne i raznovrsne, a autori u većini slučajeva anonimni. Palice su najčešće pravljene od drveta i metala, sa obaveznom petokrakom ili plastičnom buktinjom na vrhu. Javnost je putem radija i televizije, svakodnevno informisana o kretanju štafete i proslavama organizovanim u njenu čast. Na ovaj dan najbolji među najboljima dobijaju priznanja za značajna ostvarenja u protekloj godini.

Pak, kako to na Balkanu često biva, Štafeta mladosti se sve više institucionalizuje, čime postaje standardizovana ali i podložna zloupotrebama. Đake – vaspitane, odlične i uzorne – koji će učestvovati u sletovima i predaji štafete uglavnom su birali njihovi učitelji i profesori. Za decu, a u mnogo većoj meri za njihove roditelje, učešće u Danu mladosti bila velika čast. Bilo je i onih delova obrazovnog sistema koji su tu “čast” dobro naplaćivali: ponekad je mnogo važnije od ocena deteta bio poklon koji je učiteljica dobila od roditelja.
Slučajno ili ne, tek, prvi koji je lično Brozu predao štafetnu palicu bio je predsednik Centralnog komiteta Narodne omladine Jugoslavije Miko Tripalo, 1957. godine. Poslednja koja je imala tu čast bila je studentkinja iz Prištine Sanija Hiseni, 25. maja 1979. godine.

Naredne, 1980. godine, kao i prethodnih, štafeta u martu kreće po SFRJ. Međutim, 4. maja, u trenutku dok su omladinci na deonici puta u Hrvatskoj, celu zemlju pogađa vest o smrti Josipa Broza. Štafeta prekida put i biva položena na odar primaoca u Skupštini SFRJ. Nakon Titove smrti, Štafeta mladosti nastavlja da živi. Omladinci je, uz zakletvi da će i ubuduće biti “čvrsti i nepokolebljivi na Titovom putu”, predaju, ispod portreta Broza, predsedniku Saveza socijalističke omladine Jugoslavije na stadionu JNA.

Prema pravilima, poznati publika ili drugi istaknuti mladi ljudi izlazili bi iz publike ili iz centra događaja, čvrsto držeći Štafetu mladih, trčali bi preko stadiona i penjali se na svečane tribine, gde su Tito, Jovanka i najbliži saradnici .

Ipak, obrisi katastrofe u kojoj če zemlja biti srušena već se osećaju, pa su i polemike o daljoj sudbini manifestacije sve glasnije. Ironijom ili slučajnošću, poslednju Štafetu mladosti 1987. godine obeležiće skandal, u kom intervenišu vojska i policija, a koji se događa – u Sloveniji.

Plakat za proslavu Dana mladosti radio je dizajnerski atelje “Novi kolektivizam” u Ljubljani. Međutim, ispostavilo se da je reč o prepravljenom nemačkom nacističkom plakatu “Treći Rajh” Riharda Klajna.
I kao da asocijacija na nacizam nije dovoljna, štafeta iz ove godine, napravljena od pleksiglasa, urađena je sa osam kapi krvi. Nju će, kao zvanično poslednja omladinka koja će predati štafetu, tadašnjem predsedniku Omladine Jugoslavije Haimu Redžepiju uručiti učenica iz Gnjilana Rejmonda Bročaj. Na priredbi koja se, prema nekim izvorima, zvala “Upalite svetlo”.
Godine 1988. poslednji put se održava priredba u čast Dana mladosti. Ubrzo počinje krvoproliće u kojem je stradalo nekoliko generacija jugoslovenske mladosti.
(Voljeni druže Tito, mi govorimo jezikom i srcem tvojim! Ovu zemlju i ovaj narod ništa ne može slomiti, ni danas, ni sutra! Nikada! – Sanija Hiseni, prilikom poslednje predaje štafete Titu)

autor: DICE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Copy link
Powered by Social Snap