ČUČUK STANA – HAJDUK U HALJINI

Stana Plještić je rođena oko 1795. godine u selu Sikole, kod Negotina. Njen otac imao je zanimljiv zahtev za Stanu i njene dve sestre, koji je trajno uticao na to kako će ova zanimljiva i intrigantna žena ostati upamćena u srpskoj istoriji.

Naime, njen otac je želeo da ona i njene dve sestre, tokom školovanja u Beloj Crkvi, nose mušku odeću. Ovakav zahtev proistekao je iz toga što Stana nije imala rođenog brata, a porodica je patila za naslednikom. Iako je brat Mihajlo stigao u porodicu, doduše mnogo kasnije, Stana ni tada, niti ikada kasnije u životu, nije skinula to odelo.

Negde tokom 1812. godine, hrabri Hajduk Veljko, boravio je Poreču. Čučuk Stana je jednog dana dojahala na svom konju do tvrđave, rešena da ispravi nepravdu ratnika Hajduk Veljka. Naime, oni su, sakupljajući porez, opljačkali i darove koje je Stanin otac spremio za miraz svojim ćerkama.

Sa Hajduk Veljkom se upoznala u kući negotinskog prote 1812. godine. Prišla mu je i drsko zapitala: „Zar tvoji momci ne znaju Turke ubijati, nego devojačke darove krasti?“ Veljko je zastao zbunjen, jer sa njim nijedna žena tako nije razgovarala. Brzo su mu odmah objasnili da su njegovi momci poharali nekoliko sela i greškom odneli i devojačku spremu one koja je stajala pred njim. Zatim ju je Veljko darovao darovima i zaprosio rečima „Sada sam te ja darovao, sada si moja!“.

Čučuk Stana je bila mnogo draga Hajduk Veljku. Za Čučuk Stanu se vezuju mnoge priče uključujući i one da se sa Veljkom tukla protiv Turaka, branila Negotin i da je čak četiri rane u tim borbama zadobila: dve na nozi, jednu na ramenu, a jednu, napravljenu turskim jataganom, na potiljku. Puškom je baratala kao pravi ratnik, svaku metu pogadala je sa ogromnom preciznošću, a u sedlu bila sigurna i vešta.

Posle smrti Hajduk Veljka, Stana se udala za drugog čuvenog junaka, grčkog kapetana Jorgaća (grčki: Georgakis Nikolau Olimpos’). Kapetan Jorgać je bio jedan od vođa Heterističkog ustanka u Grčkoj. Zajedno sa njim je prešla da živi prvo u u Vlašku, a nakon pokušaja Turaka da ih likvidiraju, prešli su u Bukurešt.

Čučuk Stana i kapetan Jorgać su dobili troje dece: Milana, Aleksandra i ćerku Jevrosimu. To je bio osnovni razlog da pređu u Rusiju, a zatim u Hotin. Tu su se nalazile i grupe srpskih ustanika. Posle izbijanja ustanka Heterista 1821. godine, među kojima je bilo i Srba, kapetan Jorgać se sa svojih 480 saboraca smestio u manastiru Seku, u severnoj Moldaviji. U toku ratnih operacije bili su opkoljeni jedinicama turske vojske. Izlaz su našli u samoubilačkom paljenju baruta i eksploziva. Zajedno sa Heteristima u vazduh su odleteli i Turci.

Sa samo 26 godina, Čučuk Stana je po drugi put ostala udovica, i više se nije udavala, Čučuk Stana se definitivno nastanila u Atini gde je teško živela u poslednjim godinama života.

U pomenutom članku objavljeno je njeno pismo grčkim vlastima u kome ona traži pomoć, jer je kako kaže provodila dane „na prosjačkom hlebu“ živeći sa brojnom porodicom: dva sina, ćerkom i troje sinovaca.

U pismu navodi da joj je penzija samo 140 drahmi, a da sinovi potporučnici nemaju platu. Posle četiri godine Čučuk Stana je umrla ne dobivši traženu pomoć, a njeni sinovi nastavili su borbu protiv Turaka za oslobođenje Grčke.

Da legenda jošn uvek postoji i živi,  da je neukrotiva i neustrašiva, a isto tako krhka i ženstvena, Čučuk Stana ratovala je rame uz rame sa najvećim junacima u srpskoj istoriji. Bila je pismena i mudra žena koja je, pre svega, plenila lepotom. Kao veoma mlada izborila se za mesto u okrutnom muškom svetu, gde su joj i najveći hajduci odavali priznanje za hrabrost i smelost da ratuje protiv Turaka.

Priredio: LJ.M.DICE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Copy link
Powered by Social Snap