Na današnji dan usvojen Sretenjski ustav

Na današnji dan 1835. godine usvojen je prvi ustav Kneževine Srbije, to je bio i prvi ustav kako u istoriji Srbije tako i na prostoru bivše Jugoslavije.

Razlog donošenja Sretenjskog ustava ležao je u ograničavanju vlasti Miloša Obrenovića, koji se uz tursku podršku uzdigao na rang prvog kneza odnosno baš-kneza. Nezadovoljstvo kneževim apsolutizmom bilo je veliko i kao rezultat toga usledila je Miletina buna, januara 1835. godine. Najuporniji u ograničavanju Miloševe moći bio je Beogradski sud, koji je do 1926. godine nosio naziv Narodna kancelarija.

Ovim ustavom izražene su potrebe srpskog društva kao što su nacionalna emancipacija, kraj feudalizma kao i ograničavanje moći vladara. Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine, i poznat je kao jedan od prvih demokratskih ustava svog doba.

Ustavom je pre svega podeljena vlast na zakonodateljnu, zakonoizvršiteljnu i sudsku do su centralni organi vlasti bili knez, državni sovjet i narodna skupština. Ovaj pravni akt je uređivao i prava kneza pa je knez priznavan kao neprikosnovena i neodgovorna ličnost. Konsultovao se sa Državni sovjet oko donošenja zakone i uredbe. Njegovo dostojanstvo je nasledno i  nasledju ga muški potomci, ako ih nema onda muški potomci kneževog brata, ako ni njih nema muški potomci kneževih kćerki. Već pomenuti Državni sovjet je telo koje je nastojalo da ograniči kneževu vlast i sastojao se od predsednika, sekretara, neodređenog broja savetnika i popečitelja, odnosno ministara. Postojalo je šesti popečiteljstva, odnosno ministarstava i to spoljašnji poslovi, unutrašnji poslovi, pravosuđe, finansije, vojska i prosveta. Ministri nisu činili vladu. Za svoj rad su odgovarali knezu koji ih je mogao smeniti, ali oni i dalje ostaju u Sovjetu kao savetnici. Savetnik je odgovoran za ono što čini i ne čini. Nisu politički odgovorni, ali odgovaraju za kršenje ustava, prava građana, povredu sultanove i kneževe ličnosti. Dok su izvršnu vlast delili knez i Državni sovjet.

Sudska vlast je pripadala 1. okružnim sudovima 2. Velikom sudu u drugom stepenu kao apelaciji i 3. odeljenju Državnog sovjeta. Proglašeno je takođe i načelo nezavisnosti sudstva. Ustav garantuje prava i slobode građana kao što su: neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja. Zabranjen je kuluk i zagrađivanje seoskih šuma dok se kao zvaničan jezik u upravi i sudstvu navodi srpski jezik.

Srbija tada bila vazalna kneževina Osmanskog carstva, a  Porta se protivila donošenju ovakvog akta. Austrija iako velika sila nije imala ustav pa se usprotivila tome. Rusija je donošenje ustava videla kao širenje francuskog uticaja pa samim tim nije odobravala takav akt. Miloš Obrenović je iskoristio ovo odbijanje velikih sila, pa je Ustav ukinut već 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja. Tri godine kasnije usvojen je tzv. Turski ustav, izdat  je u formi turskih fermana i uticaj na donošenje ovakvog ustava imale su Rusija, Turska i Austrija.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Copy link
Powered by Social Snap