Danas se slavi Sretenje Gospodnje

Srpska pravoslavna crkva slavi Sretenje Gospodnje 2. februara po julijanskom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru odnosno na 40-i dan od Božića.

Sveto pismo kaže – kako četrdeseti dan po Roždestvu Hristovu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti.  Iako ni jedno ni drugo nije bilo potrebno, ipak Zakonodavac nije hteo nikako da se ogreši o Svoj Zakon, koji je On bio dao kroz Svoga slugu i proroka Mojseja. U to vreme držao je čredu u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče.On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova.

Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj, s mirom; jer oči moje videše spasenje tvoje; spasenje koje si pred svim narodima spremio, svetlost da narode obasjava, i slavu naroda tvoga Izrailja“ Još reče Simeon za Hrista Mladenca: „Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti“. Ana pak koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, rasrdiše se na Zahariju što stavi Devu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu.

Uveren da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše već izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu angela Božjeg. Dan Sretenja praznovan je od samog početka, no toržestveno praznovanje ovoga dana ustanovljeno je naročito 544. godine u vreme cara Justinijana.

Ovaj verski praznik kod Srba je veoma poštovan i postoje narodna verovanja koja se vezuju za ovaj praznik. Tako postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medved uplašen od sopstvene senke se vrati u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Sličan običaj je postojao i kod drugih naroda u Evropi, u nemačkim zemljama umesto medveda jazavca je životinja koja traži svoju senku. Od ovog evropskog običaja nastao je i Dan mrmota u varoši Panksatoni, samo što je datum 2. februar, što je Sretenje po novom kalendaru, a životinja je mrmot.

Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće štiti kuću od groma i nesreća kao i da plamen ima čarobnu moć. Jedno od verovanja kaže da mlade devojke treba da paze danas koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.

Takođe se ovaj praznik vezuje za nekoliko istorijskih dogadjaja u novijoj srpskoj istorij kao što su početak Prvog srpskog ustanka, usvajanje Sretenjskog ustava i održavanje prve Skupštine Srba u Osmanskom carstvu 1909. godine u Skoplju. Pre Drugog svetskog rata ovaj praznik je bio slava Udruženja četnika.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Copy link
Powered by Social Snap