Koju vakcinu primiti?

Dr Jelena Popović Đura, doktor biologije je na svom Facebook profilu razjasnila tipove vakcina protiv COVID-19. Njen post prenosimo u celosti:

Ovih dana sam imala nekoliko drugara koji su me pitali za vakcine, sta, kako, koja je bolja… Da sazmem koliko mogu, pa ko zeli nek cita…

1. Sputnik i AstraZeneca vakcine su bazirane na adenovirusnom vektoru koji ima za zadatak da u nase celije ubaci sekvencu koja kodira protein omotaca korona virusa. Posto je u pitanju virus, on sam zna nacin da udje u nase celije, te da iskoristi celijsku masineriju kako bi se napravio specifican Cov19 protein. Kada se u celiji napravi protein on putuje na povrsinu celije koja ga je sintetisala i tako biva izlozen nasem imunom sistemu. Krajnji cilj je sinteza veceg broja antitela na zadati protein, na razlicite njegove delove, sto znaci da nije samo jedno jedino antitelo. Ovo je bitno za razumevanje jer u slucaju infekcije drugim sojem mozda nece raditi jedan tip od svih (antitelo nastalo na deo sekvence koji je mutiran), ali ce sva druga sintetisana antitela i dalje biti funkcionalna. Dakle princip ovde je virusom protiv virusa. Sve o adenovirusu je dobro poznato, on je geneticki modifikovan i u sebi ne nosi instrukcije za samoreplikaciju…

2. iRNK vakcine, Pfizer i Moderna, nemaju virus kao nosac. Imaju vec spremljenu informacionu RNK za protein omotaca koja se ubacuje u citoplazmu nasih celija pomocu lipidnih kapljica. Kada ta RNK udje u celije ona je odmah spremna za obradu od strane masinerije koja pravi proteine i dalji tok je isti kao i kod adenovirusnog pristupa.
Dakle, ishod oba tipa vakcina je isti, pravljenje antitela na jedan isti protein omotaca Cov19 virusa, tz. spike protein, ali je princip kojim celije dobijaju instrukcije razlicit (adenovirus versus lipidne kapljice).

3. Mozda najvaznije za objasniti, kako smo tako brzo dosli do vakcine, odgovor glasi da nije bas brzo… To se cini svakome ko nije u oblasti molekularne genetike. Za sva saznanja bile su potrebne decenije, bilo je potrebno usavrsiti vektore i lipidne kapljice za dostavu informacija, bilo je potrebno da se usavrsi lancano umnozavanje DNK (tj PCR: Polimerase Chain Reaction) zatim sekvenciranje DNK sto je takodje uzelo decenije… Da ne pricam koliko je vremena uzelo izucavanje principa u imunologiji, izucavanju signalnih kaskada i principa po kome se odredjeni procesi odvijaju u celiji… Bilo je potrebno da se pojave MERS i Ebola
koji su omogucili razvoj adenovirusnog principa za vakcine… Sve sto sada gledamo je rezultat ozbiljnog razvijanja molekularne biologije i biotehnologije, iza kojeg ne stoji samo 12 meseci covida, kako se to mnogima cini… Stoji ozbiljan rad hiljade i hiljade naucnika sirom sveta, a ne samo rad farmaceutskih kompanija. Ono sto takodje stoji su okolnosti pod kojima su milioni i milioni $ gotovo trenutno ulozeni kako bi se za kratko vreme doslo do vakcine i sto pre pandemija zaustavila. Ti $ su izmedju ostalog potroseni i na dobrovoljce koji su pristali da budu vakcinisani tokom klinickih studija…

U nauci nema granica kada su saznanja u pitanju, postoje samo granice u novcanim fondovima, i sada se lepo moze videti kako izgleda kada ogranicenja u tim fondovima nema…
Takodje treba imati na umu da postoji jos dosta toga sto ne znamo, a za sta je potrebno vreme. Time mashine jos uvek niko nije izumeo, da ocas otrci do 2025 i vidi sta smo to uradili… Mozda ce 2121 i to biti moguce, ne znam… Ko dozivi, neka prica…

Izvor: KLIX

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Copy link
Powered by Social Snap