Na današnji dan pre 102 godine Gvozdeni puk je angažovan kao gardijska jedinica kraljevine SHS

Po specijalnom naređenju Srpske vrhovne komande i Kralja Petra I Karađorđevića, Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihailo“ GVOZDENI PUK se iz Kikinde, koju je oslobodio 21 novembra, 1918. godine premešta u Beograd.

Beograd postaje stalni garnizon Gvozdenog puka 20. decembra 1918. godine.

Puk dobija novi zadatak, da kao gardijska jedinica obezbeđuje Dvor, Narodnu skupštinu i ministarstva.

Gvozdeni puk kao gardijska jedinica ostaje u Beogradu sve do 5. maja 1920. godine, kada je formirana garda, a vojnici Gvozdenog puka demobilisani.

Od oko stotinak pukova koliko je imala Srpska vojska samo je jedan bio „Gvozdeni“. Puk je prvi put mobilisan  17. septembra (po starom kalendaru) ili 30-og po novom, kada su odluku o opštoj mobilizaciji srpske vojske potpisali kralj Petar I Karađorđević i tadašnji ministar vojni, đeneral Radomir Putnik, niko nije ni slutio da će jedan od oko stotinu pukova, koliko je tada brojala srpska vojska, najbrže mobilisati svoj sastav.

Na jugu Srbije u Prokuplju, u središtu Topličkog okruga, na veliko iznenađenje Srpske vrhovne komande, Drugi pešadijski puk, prvog poziva, Moravske divizije „Knjaz Mihailo“, najbrže je vršio popuno svog vojničkog kadra.

Ovaj Puk se istako svojom hrabrošću i požrtvovanjem u oba Balkanska rata i Velikom ratu, pa mu je zato i poveren važan zadatak u miru.

Svoj slavni naziv „GVOZDENI“, Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihailo“ dobijao je u presudnoj bici Drugog balkanskog rata na Bregalnici, koja se vodila od 30. juna do 9. jula 1913. godine.

Vojnici Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“, su pod veoma teškim uslovima pod punom ratnom opremom, zimskim šinjelima na visokoj letnjoj temperaturi, jurišali i zauzeli veoma važnu stratešku kvotu 650.

Uspeli su da odbiju napade elitne bugarske „6. Rimske divizije“, pređu u kontra napad, razbiju bugarski 15. puk i primoraju neprijatelja na povlačenje, nanoseći mu nesagledive gubitke.

Neprijateljski gubici su bili takvi da su odlučili ishod Drugog balkanskog rata.

O ovom Puku je Francuski maršal Franše de Epere rekao sledeće:

“To su seljaci, skoro svi. To su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, nesalomivi. To su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva”.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Copy link
Powered by Social Snap