Danas je Sveti Nikola Čudotvorac, najčešća slava u Srba

Danas Srpska Pravoslavna crkva slavi Svetog Nikolu zaštitnika putnika, moreplovaca splavara i ribara. Sveti Nikola je slava nepromenjivog datuma – 6. Decembra po starom, odnosno 19, decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343 godine svetitelj preminuo.

U Srbiji se procenjuje da skoro polovina pravoslavaca slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina ide u goste, kao što se kaže, pola Srbije slavi slavu, pola ide na slavu.

Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se u celom hrišćanskom svetu. Praznuje se kao dečji praznik u zemljama zapadne Evrope, jer tada deca, ako su bila poslušna, dobijaju poklone. Zaštitnik je grada Amsterdama.

Sveti Nikola je rođen u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana. Još kao dete Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, arhiepiskop, „proizveo“ za sveštenika grada Mira. Svoj duhovni život započeo je u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, svu nasleđenu imovinu razdelio je siromašnima.

Svetog Nikolaja Čudotvorca je narod još za života proglasio svetiteljem. Bio je izuzetno istinoljubiv, veliki borac za pravdu i milosrdan. Ko god mu je zatražio pomoć, on mu je nije uskratio. Spasavao je mnoge od bolesti i sigurne smrti, pružao je utehu i utočište siromašnima i nemoćnima.Svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Prema predanju iz naših krajeva, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.

Danas, prema tradiciji, nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove. Ipak, u nekim krajevima Srbije se zadržao običaj da se na Nikoljdan pravi poseban, šareni kolač koji se ukrašava pticama od testa.

Kao porodična Sveti Nikola se slavi najverovatnije od najranijih dana primanja hrišćanstva, ali evidentno je od 13. veka i reformi koje je u srpskom pravoslavlju sproveo Sveti Sava. U Srbiji mu je je posvećeno oko 1.120 crkava, i sa crkvama posvećenim Letnjem sv. Nikoli (Prenos moštiju sv. o. Nikolaja, 9/22. maj) oko 1.311 crkava, te je po broju hramova njemu podignutih na drugom mestu kod pravoslavnih Srba.

Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Copy link
Powered by Social Snap