Srbija kolevka ljudskih sloboda

Veliki broj ljudi ne zna, ali Srbija je bila jedna od prvih zemalja sveta koja je zvanično ukinula ropstvo i feudalizam.

“Rob koji zakorači na srpsko tlo, automatski biva oslobođen ropstva i postaje slobodan čovek”.

Sloboda izbora profesije, kretanja i nastanjivanja je sledila odmah nakon ovog člana, postavljena bez ikakvih ograničenja. S tim u vezi je i odredba člana 118 Sretenjskog Ustava, kojom je stupanje roba na Srpsko tlo istog oslobađalo ropstva trajno i davalo mu mogućnost da konačno, živi svoj život kako želi, oslobođen okova.

To je samo jedan od izvoda Sretenjskog ustava, odnosno ilustracija, koliko je Srbija bila progresivna i moderna država, još pre 195 godina. “Svaki Srbin ima pravo birati način življenja svog po svojoj volji, samo koji nije na obštenarodnu štetu”, stoji u članu 117.

Mračna prošlost Evrope  “Ljudski Zoo vrt”

Zoološki vrt je mesto gde se čuvaju razne vrste životinja, bilo u kavezima ili na određenom prostoru, a u rekreativne, edukativne i naučne svrhe.

Smatra se da je prvu izložbu „divljaka“ napravio Kristofer Kolumbo kada je u Španskom kraljevskom sudu 1492. godine izložio šest Indijanaca koje je zarobio na svom putovanju u Ameriku.

Prvi poznati „Ljudski zoološki vrt“ u Evropi otvoren je u Vatikanu u 16. veku kada je kardinal Hipolitus Mediči javno pokazao svoju „kolekciju“ Indijanaca, Maora i drugih „egzotičnih“ živih eksponata.

Ne tako davno, u Briselu je 1958. godine još uvek radio poslednji „ljudski zoološki vrt“!

U leto 1897. godine belgijski kralj Leopold drugi uvezao je 267 ljudi iz Konga u Brisel da bi bili izloženi oko njegove kolonijalne palate u Tervurenu. Veslali su na kanuima na kraljevskom jezeru, a 1,3 miliona Belgijanaca ih je posmatralo hodajući preko mostova od konopaca. Leto je bilo vrlo hladno, pa je sedmoro ljudi iz Konga umrlo od upale pluća i gripa, a njihova tela su sahranjena u neobeleženoj zajedničkoj grobnici na lokalnom groblju.

Bespomoćni ljudi, žene i deca zatvoreni u kavezima ili pušteni da se šetaju u ograđenim prostorima zooloških vrtova gde posetioci mogu da ih hrane i „proučavaju“. Antička istorija? Ne! Reč je o praksi koja je u „razvijenim“ zemljama Evrope 19. i 20. veka bila svakodnevica!

Dok je veliki deo zapadne Evrope i Sjedinjenih Država podstakao svoj kolonijalizam i robovlasnički sistem poput Belgije (koja je u srcu Evrope držala zološki vrt za ljude sve do 1958. godine ) neizmerno sam ponosan što su naši preci uvek razumeli važnost ljudske slobode.

Belgija je 1958. godine još vladala Kongom, delom teritorije koji je oko 80 puta veći od cele njene države. Zemlja centralne Afrike bogata rudama nije bila samo ekonomski isplativa već i ponos države, male evropske zemlje u senci Velike Britanije i Francuske. Belgija je 1958. godine predstavila svetski sajam, koji je predstavljao 200 dana proslave postratnog socijalizma, kulture i tehnološkog napretka. Međutim, popularnost „ljudskog zoo-vrta“ bila je tako velika da je uspostavljena stalna postavka. Isprva se zvala Muzej Konga, a ubrzo je prozvana Kraljevski muzej Centralne Afrike.

U svojim osnovnim aspektima teorija globalizacije se nadovezuje na teoriju modernizacije, koja je nastala posle Drugog svetskog rata sa dekolonizacijom bivših kolonija. Strah od prodora komunizma u zemlje Trećeg sveta u novonastalim okolnostima trebalo je otkloniti tako što je dekolonizirane zemlje trebalo usmeriti da krenu modernizacijskim putem.

Raspad kolonijalnih imperija u Africi, Aziji i Južnoj Americi je uticao ne samo da počnu traganja za novim društvenim, ekonomskim i političkim rešenjima već i da na svetskoj političkoj sceni otpočne borba za prevlast nad ovim zemljama.

Sada ti isti nas uče o demokratiji, ustavu, zakonu, ljdskim i manjinskim pravima……., na talasima globalizacije velike geopolitičke promene i njihove posledice desile su se na kraju 20. veka baš na Balkanskom i Južnoslovenskom tlu, a one bi međunarodnu javnost trebalo da upozoravaju o mogućim novim međunarodnim izazovima i krvoprolićima.

Autor: Dice

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Copy link
Powered by Social Snap