Sveti Tifun ili Sveti Valentin?

Ova tema izaziva negodovanje, neki negoduju zbog toga što se ime sveca koga u velikoj meri poštuju pripadnici rimokatoličke crkve, Svetog Valentina, pominje na današnji dan. A opet sa druge strane postoje i oni, uglavnom mlađi, koji polaze od toga da nema ničeg lošeg u tome što je današnji dan izmedju ostalog i Dan zaljubljenih. Ali šta nam govore činjenice.

Praznik koji danas, 14. februara, slave pravoslavni vernici je posvećen Svetom Trifunu, velikomučeniku koji je postradao za hrišćansku veru od strane Rimljana. Poznat je po svom isceliteljskom daru, pomagao je svima pa i samim rimljanima. Navodi se da je izlečio i ćerku rimskog cara Gordija, za šta ga je ovaj nagradio velikim bogatstvom a Trifun je celo bogatstvo razdelio siromašnima. U našem narodu ovaj dan se slavi kao Dan ljubavi i vina i tako je bilo od davnih vremena. I postavlja se pitanje ako su naši preci slavili ovaj dan kao Trivundan zašto bi mi sada usvajali običaje koji dolaze sa zapada?

Sa druge strane, katolička crkva na današnji dan obeležava Svetog Valentina, koji je takodje postradao od Rimljana. Veruje se da je razlog pogubljenja bio taj što je rimski car Klaudije verovao da su neoženjeni muškarci bolji vojnici i nije želeo da se oni žene dok traju ratovi, dok se biskup Valentin protivio tome i organizovao je tajna venčanja za koja je Klaudije saznao. Zbog toga je bačen u tamnicu i nad njime je izvršena smrtna kazna 14. februara. Ali ni sama katolička crkva nije ovaj dan oduvek obeležavala ovaj dan kao dan Svetog Valentina, naime tek je engleski kralj Henri VII 1537. godine zvanično proglasio 14.februar za praznik Svetog Valentina. Da budemo jasni Svetog Valentina obeležava i pravoslavna crkva i to 30. jula po starom, odnosno 13. avgusta po novom kalendaru s jednom razlikom da se ovaj svetitelj u pravoslavnoj crkvi ne proslavlja kao zaštitnik zaljubljenih.

U velikoj meri krivci za usvajanje nekih praznika koje dolaze sa zapada su masovni mediji i socijalne mreže. Obzirom da su ti praznici tema mnogih holivudskih filmova ili serija koji izmedju ostalog služe i za promocije jedne kulture i njenih običaja postaje nam jasno zašto se polako ovaj strani praznik odmoaćuje. Istina je da su ovakvi praznici na zapadu komercijalizovani i da ih prati velika marketingška pompa, popusti, akcije i sve što ide uz to. Kod nas je malo drugačije, naša kultura, naši praznici i tradicija seže daleko u prošlost i kao takve vredi ih čuvati i slaviti za budućnost, naročito zato što ne predstvaljaju  ono materijalno već ono duhovno u čoveku pa i narodu.

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Copy link
Powered by Social Snap